NOKTURNO d.i.

NOKTURNO
d.i.

friškim pecivom
kupovala si naklonost
obogaljenih mačaka
naličju
  darežljivosti

skoro da si slatka
dok me teraš večeras

ljupki nesklad
onoga što bi dala
i onoga po šta sam došao
i uzeo

kažeš
Laka noć
kao da si naplatila
dobro jutro

gotovo mi laska
što ti ne trebam
večeras

EVA (implozija I)

EVA
 (implozija I)

 

ne bi mnogo značilo da si prva
iseci užad
plišanih paravana
pozornice  ljubavi
budi poslednja
Eva

 reka bi ravnice da si
 znam 
ali
 Eva
kada biramo mi ?
a za ponešto
 više neće biti prilika

 Moj najdraži pesnik -
predstavljala si me
 stanarima 

 paletama
skorelih tempera
  zaklanjali smo se
od niskog sunca Limana

 nastavi da slikaš
i
 oprosti zbog ove kafe

 što te budim u sedam

drugoj sam namenio
  zaborav
Eva

LENTO ASSAI

LENTO ASSAI

doručkovala si
sir s hlebom 
nenašminkana
ovlaš otečena
ogrnuta jaknom
na klupi stanice

omakla se

neka mrva

nehotice brojim

i da
trošni Splendid
nije  gde je bio
bolji deo mene jeste

hoću da nađemo
taj hotel
kad odsviraš
koncert s grupom

da se izvlačiš hitro
iz tesnog džinsa
glatka i čvrsta

basistkinjo

ti si
ono plavo svetlo
na belom čaršavu
prvo što sam ugledao
posle
desetogodišnjeg bunila

( implozija III )

( implozija III )

uvek će biti mutnih reka
nabujalih uz dolmu
uvek prekoračenog limita
na bankomatu
dospelih rata kredita
bez pokrića
i uvek
  zanosa
  zbog kog ću prositi
ali
sve je zauzdano
dok vadiš kondom iz torbice
raspakuješ ga zubima
 

zarad privrženosti
odmerenije
od ovog felacija
još njih obitava
u neobjavljenoj zbirci
tako da
što se mene tiče
uživaj među jednakim
V.

kao
kuvano vino
s narandžom

krepiš

kao
tamjan manastira
vaznet domom
 nasleđenim svetkovinama
još si
ponad
mesta gde sam stao

odvajkad su božice
motrile na moj čamac
uz strme obale

samo si ga ti zadržala

 kašika milosti si
koju nisam umeo
  da prinesem sebi 

jedina znaš
da sam muškarac 
s imelom

 u krletki rebara
i dečak još
s korovom metlom

da ću sročiti
spev veći

 od ptičjih kostiju
i
neka nije ovaj

BOŽIĆNA RAZGLEDNICA

BOŽIĆNA RAZGLEDNICA

mogla je biti
brazgotina
il
garav mladež
 skorele suze
gde gladim čelom
  otkriveno rame
 i potičem
godišnja doba u tebi

zakratko ćeš se protegnuti
stisnutih šaka
  
musavog obraza
 salive jastuka

svi leptiri su tu
na čiodama
u vitrini

božićno podne
plavi ti svetlošću stope
do kupatila

u hodu
 vezuješ kosu
gola

PTIČJE KOSTI

PTIČJE KOSTI

te reči smo pisali
šupljim
ptičjim kostima

umačući ih u krv
brzo
da se ne zgruša

mirisale su
dalo se dodirnuti
 o čemu govore
moglo se videti
kao u crnom ogledalu

pitaće
koje su ptice bile
čija je krv
i
šta je to
iza tvog osmeha

poslednje noći

izuj se
Ramonda
zakorači bosa
po parfemu
koji jenjava
ambisom

 ni pomislili nisu
da nije bilo puta za nas
dok su imali sve

iskreno
voleo bih
da budemo upamćeni
baš po tome

ako ti godi draga

poslednje noći
i
prvog jutra