POEMA KOJU SAM TI OBEĆAO
(zadušnice)
većinom
to je
nomadova pripoved
od
pre tridesetak godina
nesreća je
što je nedopričana
kazivao sam
fragmente
noćima
nalik ovoj
ne tako
mladim prstima
ni mladom kožom
tankih naramenica
nastavljam je
sećanjem
zanovljenim željama
sećanjem
zanovljenim željama
nemom besedom
svakim retkom
nastavljaš je
mojim
izboranim obrazom
svakim retkom
nastavljaš je
mojim
izboranim obrazom
bojažljivo
kroz kratke
prosede vlasi
plava haljina
u očevom regalu
ne okleva
od aveti prošlosti
razapeta je
rđavim klinovima obzira
ne bi je lako obukla
ne bih je skinuo lako
i da sam
bio strpljiviji
stavi vrećicu lavande
kada izađem
par kapi Šanela
neka bude kao
da je preksinoć nošena
kroz kratke
prosede vlasi
plava haljina
u očevom regalu
ne okleva
od aveti prošlosti
razapeta je
rđavim klinovima obzira
ne bi je lako obukla
ne bih je skinuo lako
i da sam
bio strpljiviji
stavi vrećicu lavande
kada izađem
par kapi Šanela
neka bude kao
da je preksinoć nošena
