kao
kuvano vino
s narandžom

krepiš

kao
tamjan manastira
vaznet domom
 nasleđenim svetkovinama
još si
ponad
mesta gde sam stao

odvajkad su božice
motrile na moj čamac
uz strme obale

samo si ga ti zadržala

 kašika milosti si
koju nisam umeo
  da prinesem sebi 

jedina znaš
da sam muškarac 
s imelom

 u krletki rebara
i dečak još
s korovom metlom

da ću sročiti
spev veći

 od ptičjih kostiju
i
neka nije ovaj