52 (skice ljubavnika v.2 716)

            52     
(skice ljubavnika  v.2 716)  

   

Dobro jutro gospo D.

stižu nas 
sopću u trku

lapću eufoniju
kojom smo stasavali

kojom se zazivamo

peti dan 
kako se pribiramo 
prevareni

stisnutih zglobova 
preko stola
počekali smo da
kazaljka zidnog sata
giljotina
razdeli svet
naposletku

odjekne dvaput 
ključaonica

 
lanci sidra
Neraskidivih veza

Pripadanja 

koja to Vera 
će nas iskupiti
vaskrsnuti ?

vrućim vetrom naneti
prožeti časom
dok ne isteknemo
među prstima

fleš u drvetu

kao mali sanduk

kao da bi
zapečatio kletvu
dvoje mrtvorođenih

ako ga konobar baci
u Muru
s vidikovca pivnice
namesto napojnice

izravnali smo naše
s podosta tuđeg 

neukim da odgonetnu
sipke vinjete
u letopisu

epifaniju
ljubavnika od peska

počiva pogranična varoš
i ti
iza zavese
u snu 
mimezi
nastavljaš glasno
što smo otpočinjali
u sofi terase
kraj zaslona ratana
dovršavali skvašeni
na laminatu
kadencama
u šuškavoj krevetnini
do maločas

za prevaljenim drumovima
razorenim barikadama

počiva grad

ponetu
jednom te 
prozvao svojom 

do sledeće oluje
uskovitlanih dina 
solsticijuma

blagoslov im doveka
na potajnom dvorenju
nije do njih
što ga nemamo mi

A, KOD VAS ?

         A, KOD VAS ?       




strepnja je proćerdala doba
za koje bi nam deca prohodala
da smo ih hteli
za koje bi nas 
nadvisio orah
u zlokobnom junu
da smo sadili
za koje bi ukoričili nemire
mislili bolje o sebi
da smo čitali
za koje bi bili ravnopravni
sagovornici o osećanjima
da smo im verovali

PUDING

         PUDING      




zapravo
opasala si 
indijskim platnom
bledu put stomaka
sedajući za niski sto

ne uznemiravam te

ne smatram neprimerenom
reminiscenciju
obnažene poslastice

ni da ćeš se naljutiti

kao kad sam ti pijan
spljoštio šašavi kabare šeširić

ili kvario
replike drevnih nastambi
 kamenčića s poreklom

Tolkinove dokolice
na krparama
asurama

zbog
ukradenog albuma

 one veridbe
za koju si molila
da je ne upropastim

ne umeš ti da se srdiš ko svet

običavala si
da se ušunjaš u naslonjaču
sa sovom
na podvijenim nogama
dok me ne prene
morski šum
zabačene kose

noću si kačila
bojene potkošulje
na dvorišnom štriku

iznosio sam ih sve

žutu sam progoreo

puštala si da vredjam Prevera

da izgledam pametniji

a naučila si me da ljubim

da te neću potražiti

mislila si da ću prihvatiti
da si minula
tek tako

odrasta ti usvojena curica
ali ne sliči tebi

trebalo bi da je vidiš

šta ako sam kasno
doznao za nju

da si se zaposlila
sekretarica režije

kako si zadovoljila
prominentnog glumca

što nismo ni prozborili više

retko se sretali

što sam samo načuo
o bolesti

da te neću pronaći

posle pisama
i zime u pribežištu
gde si me jedina posetila
bože
one bapske čarape
pod leviskama

neće biti prosto
dok su vruće činije pudinga
iako nisi tu
a ja
besmisleno
jesam još 

što ću te celivati
a nećeš trepnuti

kao kada sam te šminkao
pred izlazak

uklesali su u mermeru
1962-2006

za neke te je toliko bilo

ja beležim nešto drugo

ne studiram epitafe
i ne dangubim po grobljima
2016. je Sneška
kad ti se pridružim
neka kalkulišu
koliko smo poživeli
na veresiji od stihova

nemerljiva si
nad zasigurno zakopanim
unaokolo
i veća još
od bajagi uspravnih
oko mene

ZAVEŠTANJA

ZAVEŠTANJA





za slučaj smrti
rešena je
prepisaće mu sve

(smrt je izvesnija
dobrostivi smo
s tekovinama na dohvat)

šta bi 
u slučaju života ?

u taj voz sam pomišljao
da će uskočiti

osmelila se
za što-šta
filmski
u klasi
unikatnih sekvenci
mimo bojazni
iznad pravila
i opet će
heroina
s povratnom kartom

tako se svetila
podvali
s kojom se nosila

može biti
da nije ni trebala više
od epizoda života
kakav je krila u sebi
i od sebe

tako se i pomaljao
 pružao
pred spuštenim
oknom kupea
dosanjani krajolik
otkupljeni
srasli posedi
naseljeni pticama
čijim kostima
smo se dopisivali

i zamicao

zadugo potom

JEDRA

       JEDRA    




Nikako ne stižem
svašta mi se dešava
rapsodiju bih mogla da sastavim

Probaću ja s rapsodijom
rekoh
Ti stigni

odradio sam smene

dogovorio s Tanjom

ne okrivljuj me u zlovolji
ne ustavljaj me
na posnim večerama
i ne uveravaj me
da će svima biti potaman

dopustila si
da se davim
otkinutim parčetom
sa tebe

dve trećine anđela
u čizmama
u nedogled da uvežbava
divertimento
dobrodošlicu na štajgi

samo ti je odraz na predziđu
bivao viši
smetena bi dovukla pokrivku
ako ne i počinak
pljunula bi
i utulila ih
pretopljenim voštanicama
udvojena bi se vraćala
odakle nisi ni pošla

gde te najviše ima
za videla

gde se hlorisana žudnja
 spira nad sudoperom

greješ ruke fenom

il plačeš
uz patuljastu jelku

krpeći
proređeni denim
nasukane jedrilice
pod balkonom