PUDING
zapravo
opasala si
indijskim platnom
bledu put stomaka
sedajući za niski sto
ne uznemiravam te
ne smatram neprimerenom
reminiscenciju
obnažene poslastice
ni da ćeš se naljutiti
kao kad sam ti pijan
spljoštio šašavi kabare šeširić
ili kvario
replike drevnih nastambi
kamenčića s poreklom
Tolkinove dokolice
na krparama
asurama
zbog
ukradenog albuma
one veridbe
za koju si molila
da je ne upropastim
ne umeš ti da se srdiš ko svet
običavala si
da se ušunjaš u naslonjaču
sa sovom
na podvijenim nogama
dok me ne prene
morski šum
zabačene kose
noću si kačila
bojene potkošulje
na dvorišnom štriku
iznosio sam ih sve
žutu sam progoreo
puštala si da vredjam Prevera
da izgledam pametniji
a naučila si me da ljubim
da te neću potražiti
mislila si da ću prihvatiti
da si minula
tek tako
odrasta ti usvojena curica
ali ne sliči tebi
trebalo bi da je vidiš
šta ako sam kasno
doznao za nju
da si se zaposlila
sekretarica režije
kako si zadovoljila
prominentnog glumca
što nismo ni prozborili više
retko se sretali
što sam samo načuo
o bolesti
da te neću pronaći
posle pisama
i zime u pribežištu
gde si me jedina posetila
bože
one bapske čarape
pod leviskama
neće biti prosto
dok su vruće činije pudinga
iako nisi tu
a ja
besmisleno
jesam još
što ću te celivati
a nećeš trepnuti
kao kada sam te šminkao
pred izlazak
uklesali su u mermeru
1962-2006
za neke te je toliko bilo
ja beležim nešto drugo
ne studiram epitafe
i ne dangubim po grobljima
2016. je Sneška
kad ti se pridružim
neka kalkulišu
koliko smo poživeli
na veresiji od stihova
nemerljiva si
nad zasigurno zakopanim
unaokolo
i veća još
od bajagi uspravnih
oko mene
