nemam

ništa više 

s naplavinama

ove obale

poliranih oblutaka

stakla

ispranih debla

grebem na pesku

 par reči

i ne osvrćem se

dok se spiraju

nisu reči za vodu

a

još manje

voda za reči

TELEFON

    TELEFON

pljusak se poigrao

s njom

oko trgovine

maločas je ušla 

Jesi se presvukla 

nećeš se prehladiti ?

bila je u redu

posušila se

i utoplila

spustili smo slušalice

nije znala

zašto sam pozvao

petunije

zalivane po ponoći

u kovanim obručima

stubova rasvete

i 

žene bronzanog tena

 opiru se jogunasto

kraju leta

kiša

po baštenskim garniturama

golub u bari s opušcima

nisam imao kud

od prilepaka

s herpesima

memoarima

mentalnom dijarejom 

kao kontejner

kom se privlače

s najlon kesama 

tapšali su me po ramenu

da bi obrisali ruke

bili su korisni

zadovoljni

razvukao sam

 više gaćica

nego Piazzolla harmonika

bandoneona

Blog s 55 postova

nije to honorar

  tantijema

za odmetnika

dobiti 

 s treće decimale

nasumice isplaćivana

kletva je to

batrganje u glibu

ali vidim

povijene u ritu

duguljaste  grane

 kojim ću se domoći

tla u poluseni

grane  drveta

o koje

davno

jedan narod

kažu

 okači harfe

pavši u ropstvo

ostavši bez domovine

muzika je veća od domovine

bezrazložno srećni

držali su se

kao da im je to nasleđe 

trpeo sam ih pred firmom

po kancelarijama

s nagvaždanjem

 unjkavom 

radio stanicom

trkeljanjem

trpeo sam posao

trpeo bez pića

trpeo bez ljubavi

trpeo od ljubavi

još gore

trpeo život

neko će već da pita

za menjačnicu u blizini

restoran s  roštiljem

radno vreme banaka

plava il crvena zona

ali ne i kome

buket plastičnih ruža

na kandelabru

omotan selotejpom

i gde je Josip

zbilja ?

 

 

lunjam odajama 

nameštaja

tkanina

mirisa 

otpuštenih

svežinom

jutarnje kiše

velovima uspomena

osmehujem se

duhovima

otihlih razgovora

pričinama 

bez pratnje

bez prtljaga

dodajem uzdah tišini

krivim kažiprstom

odjavljujem se nečitko

PASUSI ZA BONUS ROĐENDAN

PASUSI ZA

 BONUS ROĐENDAN

ničega nema u tome

ali

nisam rekao

da je ovo stratište

ljupkih braunila

mojih

baroknih žila 

s kog bih se povukao

nakon 6 g.

komadanja otporom

nekroze

sublimacije

jutara

u koja se ne bih upuštao

bez

Red Labela

suviše istorije

sam priredio ovde

odveć invokacija

podjarenog otelovljenja

mahnitalo je

gasilo se

 upokojilo

ovde

bez šansi

da to sagledate

dupliraj

socijalnu distancu

ličnu higijenu

rublje

zalihe

i

ne rukuj se

ovo je čvorište bola

 ako će te nešto razbijati

do sakralnih fraktala

do besprimerne etide

  umetnutih dirki

monstrance

 ne gubitnika

s dobačenim kartama 

bez aduta 

 ne ništavila

kilavih masa

pareidolije

ako će nešto spaliti

tvoj unutrašnji ustav

suverenitet

i svu zemlju

da rečju svojom

stvaraš svet

govorim o mestu

pred kojim nakratko stojim

kom ću se vraćati 

koje jeste ruiniralo

mojih 189 i 80

koheziju

i

 verujem

kreiralo

nekog mnogo boljeg

(Milovan Mićović feat. Željka Fresl)

BLATO PAUČINA I DUVAN

BLATO  

PAUČINA I DUVAN

preci su vidali

smrtne rane

blatom

duvanom i paučinom 

ostalo je bilo

na bogu i vremenu

kao što sam digao ruke

od otpisanih

vraćenih

i opet izgubljenih naočara

ne iščekujem te

lik ti tek nazirem

i

još malo

ćutke ćemo se mimoići

još samo malo

boga ima

vremena više nema 

za lek

nestaješ netragom

iz svih mojih života

okiti se dijademom

skorelog blata

priliči ti

kneginjice

zanavek u seni
prostodušja palih
blažena
radost će ti biti
kakvu si odnela

PODNAPON

PODNAPON




Železnička
godina treća

isti film
isti bioskop

unisoni aplauzi
zakrečene konjušarnice
Marcibanievog dvora

nadasve
saleću te nakeženi - 

Kako je bilo ?

ovo ste mi upriličili ?

sankiloti

karbonske kopije

izgažene novine
valjane košavom

gramom zlata
samopozlaćeni
buljuci nadničara

ponizne kliconoše
pocinkovanog simsa
apsurdniji od saksija
koje ste smenili

(za užinu bi vam se skrunila
celokupna
traljava egzistencija)

besprizorno značajni
dok ste kao ostali

čeda čopora

tako ste to zamislili ?

takav vas ne bih sramotio ?

to je trebalo da prihvatim ?

bez pogovora
zahvalan

kao netopir
tendi
slinavih klima
jalovih reklama
(metalnim trnjem 
nasađenih reklama)
peskiranih biroa
agencija
erkera
floralnih ornamenata
grozdaste cvasti

da gamižem
kao ćorava buba
fugnama poretka
 prigušenom lampionu 

dok ne zabreknu
kućna vrata

da grcam
nad odreskom torte
s prelivom jagoda

      .   
  
neopoziva blenda
sekvencijalnih ekspozicija

zakleta presa štamparije
s lentama patrljaka

dinamo
koji se od sebe napaja
kad napon padne

3/4 zariven projektil

kao starine 
olinjalih šešira
uvoštenog somota 
nehajno pijući

duh Vradžbene Boce

ja ću otkačiti sajlu
žičare predgrađa

pre nego da me
otrovno seme pasulja odnese

(Da, odavna ti slomi jaram svoj,
raskide veze što te vezahu 
i reče: 'Neću da robujem.' )

tada sam već 
omeđio zemlju
na koju sam nabasao

maskirao monoksil
vrbom priobalja

mleo smole i pigmente

pobadao totem

sadio zapis

tesao granit

mumlao himnu -
Non serviam

dizao religiju

 za jednog

MOLON LABE

                                              

                      MOLON LABE                       





preživi što sam 

zabeleži to
tupom pisaljkom

pa 
da se odmerimo

kad ti je do toga

meni je deplasirano

ne nadmećem se

ne poredim se

sa
samim sobom

katkad

zbog takvih
kao ti

STARI ĐAVO DELIRIJUM APARTMANA

STARI ĐAVO
DELIRIJUM APARTMANA





slabo se sećam
koječega
na alkoholu i anksioliticima 
nedeljama

znam
kad se pojavila
na adresi
iznajmljene garsonjere

smestila se
kraj uzglavlja
kloneći se 
urina na plahti

Kakva je ovo štala ?

kome je štala
preča od konja -
prećutao sam
jer
jeste štala
bezumno je
natezati se

manje više 
većini je očito
da je gotovo

klimav
izguljen
ozleđenog oka
kontuzovan
s tremorima
hematomima

ludnica mi se cerila
razjapljenih dveri

ni žuta zemlja
nije imala manji apetit

zvona Saborne crkve
lešinarski su šestarila
odbijala
danonoćno

Razumeo sam već
da imaš sve

Šta ću ti ja ?

poljubili smo se 
u senovitom pasažu
pansiona
ajnforta do trga

nesnosnog sunca

nećete to čuti
ne od takve žene 
bez neukrotivog poriva
ne mari
što se ne slažemo
pravi razlog je 
jedan

pogledala me je
i bez premišljanja
pitala
Misliš da bi
žena koja ima sve
bila s tobom u sobi ?

to može da prekine
nazdravljanje 
sopstvenoj propasti
ismeje
jučerašnje petljanje 
s koaksialnim kablom
cevima centralnog grejanja

u sepsi nutrine
rasprsne
netaknute čaure
životvornog

dok izgovara
što ne bi smela 

to me je navelo
da joj ispunim 
skromnu želju

da se operem
presvučem
i dovučem
bez pare
20 km
do svog doma

.

iz poštanskog sandučeta
štrče nakisle fakture
brižnih  

evo 
živ sam

ne znam baš
šta bih s tim

ne deluje impresivno

ni nakon infuzija

dažd po izbama

ni fanfara ni vatrometa

i što bi ?

ludilo je prerogativ
lični distrikt
petparačke 
isponderisane sredine
gde se rađa
s plačom
za dah
a zadahom odiše
i skapava

gde
Amigdala s litijom
zašla nije

al hajd
prošetajmo anhedonijom

otvorenim galerijama
petrifikovanih

gudurama garamonda

dok obeštetim vrle

(više nije bezumno ?
najednom
kladili biste se
na srozanoj kvoti
nekonvertibilnom indulgencijom ?)

finale je 
mili moji
kladionica je zatvorena

da namirim dugove
pa pođem što pre
s košticom višnje
iz dečaštva
namesto vijatika

preko mrtvaje
što će nas deliti
i kada nas ne bude

TEGET PARTER

TEGET PARTER

prekrijem se

teget

službenim sakoom

u ustrojenim foteljama

kada dođe čas

i  ne sanjam

 praštam tako 

ostalima i sebi

ne nadam se

razdužujem

bajata i taze  

nenaplativa potraživanja

ne učim

od hendikepiranih

svikavanje

ubogom življenju

ne prelistavam
bangavo overene

hrestomatije

i  

ne temeljim sreću

u drugima

niti je od drugih čekam 

POEMA KOJU SAM TI OBEĆAO (zadušnice)

POEMA KOJU SAM TI OBEĆAO
(zadušnice)





većinom
to je 
nomadova pripoved
od
pre tridesetak godina

nesreća je 
što je nedopričana

kazivao sam
fragmente 
noćima 
nalik ovoj 

ne tako
mladim prstima
ni mladom kožom
tankih naramenica

nastavljam je
sećanjem

zanovljenim željama

nemom besedom
svakim retkom

nastavljaš je
mojim
 izboranim obrazom

bojažljivo

kroz kratke
prosede vlasi
  
plava haljina
u očevom regalu
ne okleva
od  aveti prošlosti
razapeta je
rđavim klinovima obzira

ne bi je lako obukla
ne bih je skinuo lako

i da sam
bio strpljiviji

stavi vrećicu lavande
kada izađem

par kapi Šanela

neka bude kao
da je preksinoć nošena

NAOČARE

NAOČARE




gluvare
moje naočare
taksijem

zaturene

sasuće ih
ujutro
za žvalavim dispečerima
sa smećem
iskrivljene 
u žardinjeru

dnevna smena će preuzeti
uređen auto
u rentu


rasparen
loman i lomljen
tumarao sam i sam tako
do onog popodneva
onog platana
u parku
gde sam zalegao
da ne budem tražen
ni nađen

BIOLOŠKI OTPAD (skice ljubavnika v.3 717)

   BIOLOŠKI OTPAD
(skice ljubavnika  v.3 717) 

     



radije no da se stapaju
provaljenim ušćima

ogrešeni u stranim
samotnim
opojno osobenim

otiču
ordinarnim tokovima 
bezbednim uvalama

zbijeni
radije lape
nego se izlivaju

uklonjeni su pomno
nevini svedoci

ambalaže
probranih zalogaja
buteljka s vučicom
ukrasni omoti darova

odneti na deponiju

posteljina promenjena

rublje oprano i složeno

zastori smaknuti
sa štipaljki 

nisu nas zapazili meštani
doušnici ni ugostitelji

ruku pod stolom
orošenih krigli
lanterni

ogledali smo se 
u iluminacijama
   
groznicom tetovirali 

pored drskog
dugog poljupca
na platou

svagdašnji život  
 izgnao je ovaj 

pothranjen ostacima obeda
nebeskim mrvicama
krštenim iz utehe 

ispratio nas
kako smo zaslužili

s trećom stigmom 

dogodine
da je ima u kalendaru
posvojili bi 
nerastumačenu magiju 
što nas je nanovo zaposela 

zateknut
božanski dah

demijurg 
razgnevljen
istim taksistom
na parkingu

poštedeli bi se 
olakih prohteva
gorljivi
slatkorečja
bez smelosti 

u privremenom okrilju
pomazani 
svilasto i lepljivo
srmom
sedefnom paučinom
Šratovskog gaja
(dovoljnim za brvrnaru
i kraljevstvo)
stabla
iznurena sušom
neće maknuti 
dok ih ne saseku
prodaju sirove
budzašto

ne pristoji 
u ovim godinama 
zaljubljeni
da se lažemo

ukorila bi me
uprtim prstom
na dignutu dasku toaleta

ili da sam upravo 
bacio limenku
u kontejner za biološki otpad

zameli smo temeljno
tragove

zagasimo 
pripaljene cigarete

znamo do naših srca
divlje i blago
bolje od ikog

ostalo je  
da ih istrgnemo
još vruća 
položimo u džakove

neka je negde
prisno
nešto naše

makar trune

52 (skice ljubavnika v.2 716)

            52     
(skice ljubavnika  v.2 716)  

   

Dobro jutro gospo D.

stižu nas 
sopću u trku

lapću eufoniju
kojom smo stasavali

kojom se zazivamo

peti dan 
kako se pribiramo 
prevareni

stisnutih zglobova 
preko stola
počekali smo da
kazaljka zidnog sata
giljotina
razdeli svet
naposletku

odjekne dvaput 
ključaonica

 
lanci sidra
Neraskidivih veza

Pripadanja 

koja to Vera 
će nas iskupiti
vaskrsnuti ?

vrućim vetrom naneti
prožeti časom
dok ne isteknemo
među prstima

fleš u drvetu

kao mali sanduk

kao da bi
zapečatio kletvu
dvoje mrtvorođenih

ako ga konobar baci
u Muru
s vidikovca pivnice
namesto napojnice

izravnali smo naše
s podosta tuđeg 

neukim da odgonetnu
sipke vinjete
u letopisu

epifaniju
ljubavnika od peska

počiva pogranična varoš
i ti
iza zavese
u snu 
mimezi
nastavljaš glasno
što smo otpočinjali
u sofi terase
kraj zaslona ratana
dovršavali skvašeni
na laminatu
kadencama
u šuškavoj krevetnini
do maločas

za prevaljenim drumovima
razorenim barikadama

počiva grad

ponetu
jednom te 
prozvao svojom 

do sledeće oluje
uskovitlanih dina 
solsticijuma

blagoslov im doveka
na potajnom dvorenju
nije do njih
što ga nemamo mi

A, KOD VAS ?

         A, KOD VAS ?       




strepnja je proćerdala doba
za koje bi nam deca prohodala
da smo ih hteli
za koje bi nas 
nadvisio orah
u zlokobnom junu
da smo sadili
za koje bi ukoričili nemire
mislili bolje o sebi
da smo čitali
za koje bi bili ravnopravni
sagovornici o osećanjima
da smo im verovali

PUDING

         PUDING      




zapravo
opasala si 
indijskim platnom
bledu put stomaka
sedajući za niski sto

ne uznemiravam te

ne smatram neprimerenom
reminiscenciju
obnažene poslastice

ni da ćeš se naljutiti

kao kad sam ti pijan
spljoštio šašavi kabare šeširić

ili kvario
replike drevnih nastambi
 kamenčića s poreklom

Tolkinove dokolice
na krparama
asurama

zbog
ukradenog albuma

 one veridbe
za koju si molila
da je ne upropastim

ne umeš ti da se srdiš ko svet

običavala si
da se ušunjaš u naslonjaču
sa sovom
na podvijenim nogama
dok me ne prene
morski šum
zabačene kose

noću si kačila
bojene potkošulje
na dvorišnom štriku

iznosio sam ih sve

žutu sam progoreo

puštala si da vredjam Prevera

da izgledam pametniji

a naučila si me da ljubim

da te neću potražiti

mislila si da ću prihvatiti
da si minula
tek tako

odrasta ti usvojena curica
ali ne sliči tebi

trebalo bi da je vidiš

šta ako sam kasno
doznao za nju

da si se zaposlila
sekretarica režije

kako si zadovoljila
prominentnog glumca

što nismo ni prozborili više

retko se sretali

što sam samo načuo
o bolesti

da te neću pronaći

posle pisama
i zime u pribežištu
gde si me jedina posetila
bože
one bapske čarape
pod leviskama

neće biti prosto
dok su vruće činije pudinga
iako nisi tu
a ja
besmisleno
jesam još 

što ću te celivati
a nećeš trepnuti

kao kada sam te šminkao
pred izlazak

uklesali su u mermeru
1962-2006

za neke te je toliko bilo

ja beležim nešto drugo

ne studiram epitafe
i ne dangubim po grobljima
2016. je Sneška
kad ti se pridružim
neka kalkulišu
koliko smo poživeli
na veresiji od stihova

nemerljiva si
nad zasigurno zakopanim
unaokolo
i veća još
od bajagi uspravnih
oko mene

ZAVEŠTANJA

ZAVEŠTANJA





za slučaj smrti
rešena je
prepisaće mu sve

(smrt je izvesnija
dobrostivi smo
s tekovinama na dohvat)

šta bi 
u slučaju života ?

u taj voz sam pomišljao
da će uskočiti

osmelila se
za što-šta
filmski
u klasi
unikatnih sekvenci
mimo bojazni
iznad pravila
i opet će
heroina
s povratnom kartom

tako se svetila
podvali
s kojom se nosila

može biti
da nije ni trebala više
od epizoda života
kakav je krila u sebi
i od sebe

tako se i pomaljao
 pružao
pred spuštenim
oknom kupea
dosanjani krajolik
otkupljeni
srasli posedi
naseljeni pticama
čijim kostima
smo se dopisivali

i zamicao

zadugo potom

JEDRA

       JEDRA    




Nikako ne stižem
svašta mi se dešava
rapsodiju bih mogla da sastavim

Probaću ja s rapsodijom
rekoh
Ti stigni

odradio sam smene

dogovorio s Tanjom

ne okrivljuj me u zlovolji
ne ustavljaj me
na posnim večerama
i ne uveravaj me
da će svima biti potaman

dopustila si
da se davim
otkinutim parčetom
sa tebe

dve trećine anđela
u čizmama
u nedogled da uvežbava
divertimento
dobrodošlicu na štajgi

samo ti je odraz na predziđu
bivao viši
smetena bi dovukla pokrivku
ako ne i počinak
pljunula bi
i utulila ih
pretopljenim voštanicama
udvojena bi se vraćala
odakle nisi ni pošla

gde te najviše ima
za videla

gde se hlorisana žudnja
 spira nad sudoperom

greješ ruke fenom

il plačeš
uz patuljastu jelku

krpeći
proređeni denim
nasukane jedrilice
pod balkonom

ERIKA (implozija VII)

       ERIKA    
       (implozija VII)     





ako mi pleća odrvene
kao ofinger

otkaže naprsli pršljen

ako mi se skrate tetive

načnu plihovi

kada me
još jednom odbiješ
i okanem te se 

jer
nisi to ti i nisam to ja 

neću stati

nevešta kušnja
ovaj je
krišom spušteni
plitki tanjir

ugadjam ti izmicanju
u separeu
rukavima sapetoj
plesom
koji zatvara buduće

smernim prebiranjem
cervikalne brojanice
u tromom liftu

ako uzavreli elektrolit
probije plehanu oplatu
nagori mapu

doboši rogovi i trube
u 06h
neće zatajiti

dok se ne razrešim aritmije

pareze od koje se spotičem

recidiva papirnih vesnika

svega što nisi ti
i nisam ja

JOJA

 JOJA
    



biće redaka
koje ćeš privoditi kraju
u lazuru obdanice
 

i kada imaš muda
i dovoljno sedih

mani ih

izmamljivaće
cigaru za cigarom

primoraće te da se znojiš
sa samoćom
starijom od sebe

zaplakaćeš
da se osvežiš
za sledeću rundu

 da se srušiš poražen
još grublje

ispričaj
neki davnašnji vic
veselim devojčicama
u lepršavim suknjicama
i šorcevima

odmahni trgovkinjama
koje rade nedeljom

 već dižu
tešku i bučnu rolo mrežu
prekoputa

spusti olovku

imaćeš onaj osećaj
pritisnutih prsa
uz rendgen ploču

iscediće te

zanemariti neutaživog
kao poroznu gromadu

drugi put pali meteor
milenijumske žeđi

još nisi izvalio šta hoće ? 

pusti svoju jazz kolekciju
tenor saksofon
Stanley T

Bjornstada
Pianology
& variations in C sharp minor

pazi kakav osmeh je sačuvala
službenica putnog osiguranja

poslušaj je -

Mislim
što je najvažnija
ta poezija

zar dobre sise
i duge noge
nisu važnije ?

ima boljih ponuda
 za 20 e
na Kaćkoj petlji

kakvo je njihovo nadahnuće

jesu li i oni grabili
s oba dlana
svakodnevicu
da bi se ugledali
inače bi iščezli

rasuli se

jesu li
zahvatali iz močvare
da utole klepsidru

pusti sve
koji nemaju više zašto
da okreću peščanik

koji sami piju
rođendansko vino

neka se oni
zajebavaju s lirikom

alhemičari derivata

laureati
šetanja kožurice 
samoispovedi

nemoj ti biti
toliko pogrešan

umetnost uspeva
na zamrlom življenju

kao samonikli prkos
na otetom imanju

kao patetična proteza
 iznuđenog udesa

a
  ni prečica nije
ni obećanje
ni izvinjenje




                      

       

             

TABLETA

TABLETA



s pola Helmiveta
za šnaucera
nisam mogao da se setim
iz koje kutije sam
malopre
ja popio tabletu

i
šta očekujete ?

SADA

SADA




Kako ćemo ?

Obuci haljinu
bez ičeg ispod

Sada ?

Sada 

vratila se ubrzo
otkopčala me
i zajahala

ispomagali smo se
dok se dizala i spuštala
a kada bi sela skroz
zaticao bih suton
preko njenog ramena
kako otpija iz naših čaša

sačekao sam je malo
pa se svalila preko mene
i zlatastim čupercima prekrila sve

kasnije su me proglasili

pesnikom
modernog urbanog senzibiliteta

još kasnije sam prestao
da plaćam članarinu

nisam bio član društva
ni književnika

nekom prilikom
gledala je tv s mužem

čitao sam negde na promociji

Je l to on ?
Mhm
objasnila je

našli smo u antikvarnici
zbirke koje su joj nedostajale
i
našli smo
zašto nas predvečerje potkrada

uvek
kada se sastanemo
pokušaće da prozre
zašto sam takav
prema sebi

probaće da me odvikne
da pijem iz flaše

čaše će nam biti pune
suton će se prikradati
pitaće -
Sada?

i

Sada -
uzvratiću
svakad

JEDAN

JEDAN



ker se javlja
kroz pritvorena okna
spram kreveta

ja ću se iskobeljati
iz mamurluka
što se primiče
ali
u nekom od skorijih
ostaćeš zaglavljen
zavijajući u tmini
kao on
bez odgovora

PIERIS

PIERIS


       

maknut

s lepljivog prevoja
 boka

 pazuha

posutog mlečnim lepetom 

iza prozirnih zidova

pokrova
 staniola čokolade

 tri rupe

na dnu tegle

pieris

JADIKOVKA KRATKOG POVOCA (implozija V/2)

JADIKOVKA KRATKOG POVOCA
     (implozija V/2)




bile su joj draže
elektro simulacije
titraji lampica
shevtanih vodova
svečarskih izloga -

Jooooj
vidi što je slatko
kao pravo

čoveku pre mene je saopštila
da ga je izmislila
da ga nema
i
naricala je :

"na pola osmeh,suze na pola.

na pola smrti život je moj.

Opet na pola,od svega pola.
Ništa je celo,osim sa njim."

da je samo poeta nov

da ne trebamo melem
za freneziju
simulakrum

visprena

žustra

vična da prekida veze
za plen
 nesrazmeran pletivu

sa dva imena
uz dva žitija
i svagda je prvo manjkavo
a za drugo nemaju petlju

Didone
kraljice šatora
kože vola

trajno
loše predstavljene sobom

fabrikovale su
plesnjive ekskremente
opstipiranog samoosećanja
ocmoljene
retuširane krajputaše

gracije u zavetrini
do anuiteta
založile bi znatnu svotu
zatajene kamate
devalviranog kapitala
bračne nekretnine

za hazard na malom čipu

za osvrt
zapreten u mlakom pepelu

za žar
ne i vatru

ni za ljubakanje
ni za ljubav



 

ODISEJ KARUSELA

     ODISEJ KARUSELA
           

javila se
posle dva meseca
smušena

Šta je golubice ?

Ja
ja bih
da me pozoveš na kafu

sledbenice
poodmaklih senki
ishemične hodočasnice
trimovanih vulvi
izvodile su me
skvalenom pomašćenim
sa čistine
van domašaja
anomalije
nezasite gravitacije
zgasle zvezde
odocnelog odsjaja

od zamamne snohvatice
što satire
pomami kojoj se radujem

zamonašene
pod nadimcima
za malo
vezivale su me uz jarbol
zaribalog karusela
 dok ga ne pokrenem

VOTUM

 VOTUM



mehanizam drži portal
dok ne izađem
s ljuskom cimeta

i
svicima brevijara
sezoni prizemlja 
bez prozora

vreža se
eho zlatnog zvona
unaokolo
murali  kurkume
u bršljanu

olovni broševi
 talog gatanja
ogrezlog bakrača

 gorim i mirišem
kao lampa