EHOLALIJA

EHOLALIJA



omamljujemo se
mirimo
tinjajući
kao dva cveta kanabisa
kao
šareni baloni gore
puni vrelog vazduha
zamršeni
končićima
šapatom
čujem se u tebi -
Od Edena

nije se još
čuješ se u meni -
Nije se još imao niko
kako se nemamo mi

CIPELE I SRCE

                                        CIPELE I SRCE

                            izgurao sam još jednu godinu  

                            u istim cipelama

                            imao još jednu ženu

                            u istom srcu

                            i

                            strašno je

                            strašno šta cipele i srce

                            mogu da izdrže

                            nekada mi je žao cipela

                                                 *

                            srce je

                            je l

                            znatno više

                            da bi bilo ukaljano

                            i dovoljno visoko

                            da bude ugriženo

                            ti ćeš najbolje znati

               kada 40 cigareta

               bude izgaralo za tvoj uzdah

              

               kada 40 listova

               bude urlalo

               da vrediš da te ima da jesi

               ali

               to ne dopire do tebe

               kada budeš morao da nađeš život

               gde ga je malo ko tražio 

             

               da zaradiš

               jednokratnu propusnicu za bitisanje

               sa taksom za boravak

               

               kada ti Edgarov gavran

               zarije kljun u pleksus

                  

               kada se budeš previjao

               propranim ešarpama poezije

               još tvrdoglav da staneš 

               još gord da odustaneš

               prosikćeš molitvu odustalih -

               Bože daj

               samo da budem što sam juče bio

               

               kada te bude držala

               samo sveska rukopisa

               koju zato

               nećeš često dirati

               

               sveska rukopisa

               i piće šestog dana

               kada pijanstvo od smisla

               menjaš za

               smisao iz pijanstva

               kada te nužda satera u klinč

               s osvešćenim vršnjakinjama

               i selfie nakotu

               olupinama i ojebinama

               kada nasedneš

               na najpodmukliji dupli trik

                      

               raspolućen

               posrnuo

               bez oslonca

                 

               nepogrešivo ćeš odbauljati

               onima od kojih će ti biti

               još gore

                     

               bez volje da se digneš -

               kada padneš najzad

                            znaćeš

                            šta je visoko i šta nisko

                            kada ti se cipele poderu

                            i srce zagnoji

                             

                                                *

                            ne bi bilo lepo da odem

                            bez pozdrava

                            ali

                            kada opet krenu poplave u maju

                            čije stradale sve nismo ni našli

                            a kamoli pokopali

                            ni druge godine

                            od blata i zaraza što se ne povlače 

                           

                              neću biti tu

  

                              neću ni da čujem

                              ništa o tome 

   

               

 

                          

               

  

ODA PIJANSTVU

ODA PIJANSTVU



neka danas budem
onaj koji jesam
pa neka skončam sutra
u svojoj bljuvotini